BIVŠI ĐAKON BOJAN JOVANOVIĆ: Procesuiranje Kačavende je moralna i pravna odgovornost BiH i Srbije

Bojan Jovanović, bivši đakon vladike Vasilija Kačavende godinama javno progovara o pedofilnim sklonostima pa i ubistvima unutar manastira Srpske pravoslavne crkve. Dostavljao je dokaze nadležnim državnim, pravosudnim  i crkvenim organima. Sve je detaljno opisao u knjigama „Mafija u Crkvi“ i „Kako smo ubili boga“.

Odskora je ponovo aktuelizirana priča o smrti bogoslova Milića Blažanovića u manastiru Papraća kod Zvornika koju Jovanović neuvijeno naziva ubistvom iza kojeg stoji vladika Kačavenda.

KAČAVENDINO IZMICANJE PRAVDIDa li će konačno biti istražena smrt mladića Milića Blažanovića?

• G. Jovanoviću, nedavno je objavljeno da je dokumentacija o smrti Milića Blažanovića dostavljena na međunarodnu forenzičku analizu. Šta bi ta analiza mogla pokazati i koliko će biti relevantna u slučaju da dokaže kako je u pitanju ubistvo, da istražni organi prije svega u Bosni i Hercegovini te Srbiji procesuiraju ovaj slučaj?

Forenzička analiza jasno, stručno i nedvosmisleno utvrdiće da je reč o ubistvu, to će imati ozbiljne i dalekosežne posledice. Takav nalaz ne znači samo ponovno otvaranje slučaja, već i proširenje istrage na sve odgovorne koji su učestvovali u prikrivanju zločina. To obuhvata pojedince iz policijskih, pravosudnih i crkvenih struktura, koji su svesno ignorisali dokaze, manipulisali nalazima ili opstruisali istragu.

Forenzička analiza bi u tom slučaju postala ključni dokaz koji obavezuje nadležne institucije da reaguju, jer bi svako dalje ćutanje predstavljalo institucionalno zataškavanje ubistva.

• Dugo godina svjedočite i podsjećate na ono što se događalo ne samo u manastiru Papraća nego i o liku i nedjelu bivšeg vladike Kačavende i sličnih. Kako ste preživjeli i proživjeli ovo vrijeme znajući uticaj SPC u Srbiji te dijelom u BiH?

Svedočenje o dešavanjima u manastiru Papraća i o liku i delu bivšeg vladike Kačavende nikada nije bilo samo lično pitanje – to je bio direktan udar na sistem moći zasnovan na strahu, ćutanju i zaštiti zločinaca.

Srpska pravoslavna crkva, uz prećutnu ili otvorenu podršku državnih struktura u Srbiji i delovima Bosne i Hercegovine, godinama funkcioniše kao zatvoren sistem u kojem se teška krivična dela ne istražuju, već disciplinuju oni koji o njima govore.

Preživeti to vreme značilo je trpeti konstantne pritiske, pretnje, pokušaje diskreditacije i društvenu izolaciju – sve sa ciljem da se istina obesmisli i gurne u zaborav. SPC godinama koristi kriminalni deo bezbednosnog sistema Srbije bliskog predsedniku i vrhu vlasti kako bi ućutkali  sve one koji insistiraju na istini i odgovornosti. Takva praksa ne predstavlja samo zloupotrebu institucija, već sistemsku povezanost crkvenih, političkih i bezbednosnih struktura u cilju zataškavanja teških krivičnih dela. To je direktan udar na vladavinu prava i pokazatelj da se moć koristi za zaštitu interesa, a ne za zaštitu građana.

• Kačavenda je još uvijek živ, prije dvije godine i odlikovan. Koliko bi njegovo eventualno procesuiranje značilo za neku lančanu reakciju i za druge navode i dokaze o zlostavljanju mladih osoba od sveštenika SPC na ovom području?

Fakt da Kačavenda nikada nije procesuiran i da je čak odlikovan, predstavlja otvoreni skandal i dokaz potpunog moralnog i pravnog sunovrata institucija, naročito u Srbiji. Njegovo eventualno procesuiranje pitanje je moralne i pravne odgovornosti Bosne i Hercegovine i Srbije. Slučaj Kačavenda  je pokrenuo domino-efekat, upravo zato što on nije izolovan incident niti „jedan prestupnik“, već deo dobro razrađene i dugogodišnje mreže u kojoj se deca sistematski zloupotrebljavaju i podvode. Reč je o obrascu ponašanja, zaštite i ćutanja koji se godinama negovao unutar institucije, a ovaj slučaj predstavlja samo inicijalnu kapislu koja je probila zid straha. Otuda i sve veći broj svedočenja – ne zato što se zločini tek sada dešavaju, već zato što žrtve prvi put vide pukotinu u sistemu koji ih je do sada ućutkivao.

Međunarodno istraživanje u kojem sam i sam učestvovao, a koje je sprovedeno prilikom formiranja registra osoba povezanih sa pedofilijom u verskim zajednicama pravoslavne orijentacije, pokazuje poražavajuće podatke: Srpska pravoslavna crkva nalazi se na drugom mestu po učešću u slučajevima zlostavljanja, sa 31,2%, odmah iza zločinačke Ruske pravoslavne crkve. Ovi brojevi dodatno potvrđuju da problem nije individualan, već sistemski, i da zahteva institucionalnu, a ne kozmetičku reakciju.

Pred nama je razbijanje dugogodišnjeg zida nekažnjivosti i moglo bi pokrenuti lančanu reakciju novih svedočenja, jer će žrtvama po prvi put biti jasno da zakon važi i za crkvenu elitu. Na osnovu raspoloživih dokumenata očekujem i hapšenja najviših crkvenih velikodostojnika koji godinama važe za „sive eminencije“, a koji su u stvarnosti ključne karike u lancu prikrivanja zločina. Srpska pravoslavna crkva suočiće se sa neminovnom katarzom, kao što će kroz nju morati da prođe i društvo u celini, uz teške političke posledice i javnu sramotu koja se više neće moći gurati pod tepih.

Bez tog presedana, svaka priča o borbi protiv zlostavljanja ostaje lažna i licemerna, a poruka žrtvama je jasna: ćutite, jer su vaši zlostavljači zaštićeni.

• Svojevremeno su žrtve pedofilije i drugih zlostavljanja koje se prema njihovim prijavama, odvijaju unutar bogoslovija i manastira Srpske pravoslavne crkve najavile pokretanje tužbe protiv SPC i njenih sveštenika pred sudom u Londonu. Da li imate informaciju kakav je epilog te tužbe?

Najava tužbe pred sudom u Londonu bila je direktna optužnica protiv pravosudnih sistema Srbije i Bosne i Hercegovine. Žrtve su se obratile međunarodnoj pravdi ne zato što su to želele, već zato što su iscrpele svaku mogućnost da budu saslušane u sopstvenim državama.

To što do danas nema jasnog odgovora u javnosti o tom procesu dodatno ukazuje na razmere pritisaka, opstrukcija i interesa koji ovu temu godinama drže van sudnica. Kad na to dodamo laži režimskih medija…

• Pomenuta forenzička analiza sigurno neće biti brzo obavljena, koje aktivnosti vi i vaši, da tako kažem saborci, planirate u međuvremenu?

Svesni smo da  forenzička analiza zahteva vreme, ali više ne postoji prostor za čekanje i tišinu. U međuvremenu ćemo nastaviti sa sistematskim prikupljanjem dokaza, dokumentovanjem svedočenja, obraćanjem međunarodnim institucijama za ljudska prava i javnim imenovanjem odgovornih.

Ovo više nije borba za jedan slučaj, niti protiv jednog čoveka – ovo je borba protiv organizovanog sistema zaštite zločina, u kojem su crkva, država i pravosuđe godinama delovali kao jedno telo.

(zurnal.info)