ČEDOMIR STOJKOVIĆ ZA ŽURNAL O PROTESTIMA U SRBIJI: Vučić će biti srušen, ovo je sukob kriminalaca i pristojnog naroda

Protesti građana i studenata eskalirali su sinoć širom Srbije, u više od 30 gradova. Na brojnim lokacijama sa učesnicima protesta sukobile su se pristalice Aleksandra Vučića, organizovani u batinaške skupine pri tome i naoružane, koje policija ne da nije zaustavljala, nego je hapsila i batinala demonstrante. Njih je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić optužio da žele izazvati građanski rat. Nastavak demonstracija zakazan je i za večeras.O novom valu protesta, zahtjevima studenata i građana generalno, mogučnosti eskalacije sukoba i stavovima i narednim potezima Vučića razgovaramo sa beogradskim advokatom Čedomirom Stojkovićem, zagovornikom EU integracija i žestokim protivnikom Vučićevog režima.

-Dešavanja od sinoć uvela su novu dimenziju protesta u Srbiji, plašite li se da bi nasilje moglo eskalirati i u kojem pravcu predviđate da će se situacija razvijati?

Nasilje će sigurno eskalirati jer je Aleksandar Vučić odlučio da vlast čuva zloupotrebom institucija i angažovanjem plaćenih huligana. Sinoć smo na ulicama videli i pripadnike Vojske Srbije, koji su mahali pištoljem na građane koji protestuju. Vučić je zamislio da je on Cezar pa da kao i on upotrebi vojsku za unutrašnji sukob. Ali istorija uči, Cezar je ubrzo nakon toga ubijen. Od svojih. A Vučić nije veliki Cezar, već mali balkanski potrčko Kremlja, s toga će njegov pad biti brži nego Cezarov, ali i bolniji.

Mi danas pouzdano znamo, ista mračna politka koja je razvalila Jugoslaviju iz Beograda I danas vlada Beogradom. Ta politika je izazivala građanske ratove svaki put kada bi se osetila ugroženom. Tako je bilo u Hrvatskoj, Bosni I Hercegovini, na Kosovu. Svi drugi su krivi samo ta politika nije. I danas je na red došla Srbija. Vučić želi sukobe i želi građanski rat, ali ga se i plaši. Nekada je bilo kroz monopol u medijima lako ubediti Srbe da su druge nacije (Hrvati, Bošnjaci, Albanci) „neprijatelji Srba“, pa da se umesto rušenja vlasti Srbi okrenu ka ratovima koje je vlast izazivala. Danas je era interneta i vesti se brzo šire, i Vučić ne može da postigne da Srbe ubedi da su neprijatelji Srba – Srbi. Ali to svakodnevno pokušava. Nas koji protestujemo oduvek naziva „ustašama“, „stranim plaćenicima“, „teroristima“, „bandom“, dakle isto ono što je radio devedesetih prema drugim nacijama, samo prilagođeno ovom vremenu. I sa istim ciljem – da izazove sukobe i građanski rat u kom će on mobilisati službe bezbednosti protiv naroda „da zaštite državu“. I on upravo to i govori: „Čuvaćemo Srbiju po svakoj cenu“. On Srbiju ne vidi kao državu građana koji treba da biraju vlast, već kao svoje vlasništvo. Isto kao i Milošević što je video. Ali ovaj put neće uspeti. I to što izaziva vratiće mu se kao bumerang.

-Sve je počelo studentskim blokadama, koliko je sve ovo sada pod kontrolom tih studenata i može li se pretpostaviti ko sada sve ovo kontroliše?

Studenti su odraz društva Srbije i u kolektivnoj svesti je naprasno shvaćeno da ta borba protiv Vučića tako daje najbolje rezultate. Ali studentskog pokreta ne bi bilo da nema stotine hiljada ili par miliona građana koji to nisu podržali. Studenti su samo naša reprezentacija. Ali fudbal se igra zbog fanova koji plaćaju karte, kupuju dresove, dolaze na stadione. A danas su svi građani Srbije obukli studentske dresove, i sami se organizuju. Studentski pokret je ogroman, sa plenumima na svakom fakultetu, koji ima stotinak. I njega kontrolišu oni sami. A oni su deca svojih roditelja. I učenici svojih profesora. Dakle, možemo reći da je ovo poseban oblik demokratije, sa svim svojim vrlinama i manama. Ali koji daje snažne rezultate, jer optužba vlasti da se oni bore zbog “sebičnih političkih interesa” se ne može primiti na njih onako kako su se Vučićeve optužbe primale sve ove godine na opozicione stranke i lidere.

-Primjetno je da se pokušava proizvesti sukob sa nacionalnim manjinama u Srbiji, kolika je realna opasnost da dođe do ozbiljnijih međunacionalnih sukoba u Srbiji?

Kao što sam maločas rekao – to je cilj te mračne duboke politike koja ima kontinuitet od Slobodana Miloševića, a čiji je danas nosilac Vučić. Da opet proglasi “ugroženost srpstva” i građane od borbe protiv vlasti okrene u borbu protiv drugih nacija. Međutim to danas ne može da uspe. Prvo Srbi su većina u Srbiji i razume se da manjine ne mogu da ugroze većinu. A drugo, Vučić je već pročitan, kao i sve njegove laži i podvale. Njemu niko ništa ne veruje, i uprkos tome što kontroliše devedeset procenata medija, to većina više ne gleda i ne sluša. Pokušao je da napravi sukobe između Bošnjaka i Srba u Novom Pazaru, ali su se Srbi i Bošnjaci tamo ujedinili protiv njega. Pokušao je sa Slovacima, ali sa njima smo bili ujedinjeni još od protesta u Nišu. Zapravo, niko nikada u Srbiji pre Miloševića, Šešelja i Vučića nije pitao koje je nacije i vere neki čovek ili grupa ljudi. I sada to niko ne pita niti bi pomenuo da nije Vučića koji pokušava da te razlike naglasi preko svojih medija. Kako bi izazvao sukob, i novi građanski rat. To je njegovo glavno težište. Koje je prepoznato i u svetu sada. Zato se dogodio telefonski poziv Makrona i poseta Meloni odmah nakon potvrde presude Dodiku. Rečeno mu je: “Mali, nemoj da se zezaš i da u BiH pokušavaš nešto opet da bi sebe spašavao. Video si kako je prošao Milošević”.

-Na snimcima je vidljivo kako su u prostorima SNS-a uglavnom momci koji više liče na huligane nego na stranačke kadrove, teško se oteti dojmu da trenutno vladajuću stranku najviše brane sumnjivi likovi, šta to govori o vlasti koja se uvezuje sa njima?

Nama oni ne liče na huligane. Mi znamo da to jesu huligani i kriminalci. Vođe navijača su tokom Vučićeve vladavine dobile unosne građevinske poslove i postali veoma bogati ljudi. Kriminalci su dobijali oslobađajuće presude, a policiji je bilo zabranjeno da ih hapsi punih trinaest godina. Belikvuk je uhapšen tek kada su amerikanci zvaničnim kanalom dostavili Srbiji snimke iz njegovog telefona gde u mašini za mlevenje mesa ubija ljude. Doslovno je tako bilo. I tek tad Vučićeva kriminalna mašinerija nije imala kud nego da ga uhapsi.  Sve njih je Vučić upravo spremao za ovo vreme. Da ga brane od naroda. Isto tako i terorističke grupe koje je organizovao da operišu na Kosovu. Isto tako i Dodikovi lojalisti koji danas dolaze u Srbiju da bi Vučića štitili i popunjavali mu mesta na njegovim mitinzima. Na njegovom propalom mitingu u Sremskoj Mitrovici osamdeset posto učesnika je autobusima dovezeno iz BiH – bosanski Srbi koje je nakupio Dodik. Ako građanski rat nastane u Srbiji, on neće biti između Srba i neke druge nacije. On će biti između Srba kriminalaca sa korenima od Miloševića, i Srba pristojnog naroda koji da su uspeli u borbi devedesetih, ništa se ne bi desilo što se desilo.

-Da li ovo znači kako režim ne vjeruje da može računati na članove svoje partije i kakva je to poruka Vučiću?

Po društvenim mrežama su danas viralni snimci gde njegovi plaćeni lojalisti koji su motkama došli da napadnu protestante, su završilio sa istim tim motkama po leđima. Poslao je stotine huligana i dokazanih kriminalaca sa presudama iz Beograda da napadnu demonstrante u Novom Sadu sinoć. To se završilo tako što su građani oteli te motke huliganima I polomili ih o njihova leđa. I tako što su njihove automobile polupali. On je članstvo u SNS okupio silom, pretnjama, ucenama. Niko se nije mogao zaposliti ako nije bio član te političke sekte. Ali ono što je skupljeno silom raspada se čim neko pokaže veću silu. A sada je ta veća sila – narod. I članovi SNS-a sada ne postoje. Razbežali su se kao Orci u Gospodaru prstenova kada je Sauronova kula pala. A oni vide da VučIćeva kula moći se raspada. Sada su mu ostali samo plaćeni huligani i kriminalci, i policija i vojska koja radi po naređenju. Ostaje da se vidi da li će oni pratiti komande Aleksandra Vučića ili ultimativnu komandu koju zapoveda narod, a to je: “Sklonite se da počistimo ovo zlo, ili dobijete njihovu sudbinu.”

-Jedan od zahtjeva studenata i građana na protestima u Srbiji  je raspisivanje izbora, vjerujete li da će Vučić u ovakvom ambijentu pristati da raspiše izbore?

On ne može da bira. Ako ne raspiše izbore njih će raspisati sami građani Srbije, onako kako su ih raspisali Francuzi u revoluciji u kojoj je Luju XVI pala glava. Ovo se ne završava dok Vučić ne bude srušen. Na jedan ili drugi način.

Vučić je  u vojsci i policiji na komandna mesta postavio svoje lojaliste kojima je isprao mozak I napunio džepove. On jedini model za svoj opstanak vidi u tome da izazove građanski rat. Postavio je barikade ispred zgrade predsedništva. On se za veliki sukob sprema. Verovatan scenario je da će raspisati izbore, pokušati da ih pokrade, lažno će proglasiti pobedu, narediti vojsci i policiji da mu čuvaju ukradeno – baš onako kako je Milošević uradio u oktobru 2000. I potom ćemo imati ili savesnu vojsku i policiju, ili sukob velikih razmera sve dok u njemu ne pobedimo kao što su Francuzi 1789.

-Gledajući sa strane stiče se dojam kako je Vučiću najvažnije da ostane na vlasti do Expo 2027. godine, vjerujete li da bi on mogao opstati do tada?

U Srbiji postoji institucija predsednika i institucija Vlade Srbije. Nominalno predsednik nema nikakva bitna ovlašćenja, već državom upravlja vlada koju bira parlament. Ali kada se dogodi ovakva diktatura, onda vladom upravlja predsednik, jer su oboje ista stranka. Vlada će pasti narednih meseci, i vlast će se prebaciti na tu novu vladu, onu koja bude tada formirana, bez Vučićeve partije. Nakon toga Vučić će biti samo golja sa titulom predsednika koji jedino može da naređuje svojoj sekretarici u kabinetu. A pritisak će na njega biti toliko veliki da se ukloni da će moći ili da da ostavku, ili će pobeći u Rusiju, ili će prosto biti uhapšen dok je još predsednik, za šta lično navijam. Vreme je da konačno predsednik Srbije jednom ode u zatvor dok još nosi tu titulu.

-Od početka blokada do danas situacija se sve više radikalizuje, da li je nakon svega moguće da se stvari vrate na stanje kakvo je bilo prije pada nastrešnice u Novom Sadu?

Nije moguće. U Srbiji je leto, građani su na odmorima, i u selima. Parking mesta u Beogradu su prazna, toplo vreme uvek donosi letargiju. Međutim, protesti i borba ne jenjavaju uprkos tome. Ovako je bilo 2000. godine pred rušenje Miloševića. To znači da kada se svi vrate sa odmora, i ostave decu u škole – jesen će biti burna i puna gneva sve dok vlast ne padne. Ako vatra protesta gori i onda kada je napolju toplo, to samo znači da će se ona rasplamsati još više kada dođu hladniji dani.  Pad nadstrešnice je samo bila grudva sa vrha planine koja je pokrenula lavinu. Ali lavine ne bi bilo da se godinama taj sneg nije skupljao tu. i gnev građana Srbije rastao je upravo tako. Grudva je bačena, povratka nema.

(zurnal.info)