Aktuelno
POSLOVNE VEZE KOJE NE ZANIMAJU TUŽIOCE BiH: Alta banka, Ljevnaić i put od jahorinskih dugova do crnogorskog luksuza
„Alta banka“, koju nazivaju Vučićevom bankom, kreditirala je OC Jahorina sa 4,6 miliona eura. Dok su se dugovi javnog preduzeća gomilali, tadašnji direktor Dejan Ljevnaić gradio privatno imanje i luksuzni hotel u Boki. Poslovne veze banke iz Srbije vodile su i do projekta Luštica Bay, gdje je Ljevnaić imao rukovodeću funkciju. Kao zagovornik „srpskog sveta“ povezivao je RS, Srbiju i Crnu Goru. Za afere i finansijske dubioze OC nije odgovarao. Tužilaštvo BiH, u međuvremenu, ne vidi razlog da ispituje ono što mediji ovih dana istražuju. Kažu – nema prijave. A po službenoj dužnosti možda?
Tužioci u Bosni i Hercegovini nisu i nemaju namjeru baviti se vezama između vrha SNSD vlasti u Republici Srpskoj i kriminalno-obavještajnih struktura nedavno ugašene srbijanske „Alta banke“. Dok mediji otkrivaju nove kreditne aranžmane uhapšenog vlasnika Davora Macure, kako ga sada već zovu „Vučićevog bankara“, a iste informacije povezuju i aktere na, na primjer Jahorini, iz Tužilaštva BiH Žurnalu je nakon pet dana stigao očekivano bahat odgovor:
„U upisniku Tužilaštva BiH nije evidentirana prijava ili predmet koji se odnose na Alta banku iz Beograda.“
Tužiocima kojima upravlja prvi među njima Milanko Kajganić naša redakcija nije ni poslala upit o eventualnoj prijavi, već o postupanju po službenoj dužnosti, što je za ovu pravosudnu instituciju zakonska mogućnost, ali potpuno stran pojam.
Pitali smo:
- Imajući u vidu da je Narodna banka Srbije 31. oktobra 2026. godine oduzela dozvolu za rad Alta banci iz Beograda, nakon čega je pokrenut postupak stečaja, kao i informacije o sumnjama o mogućem pranju novca, zanima nas da li će Tužilaštvo BiH ispitati poslovne i finansijske veze ove banke s čelnicima Vlade Republike Srpske i predstavnicima vrha SNSD-a?
Posebno ukazujemo na činjenicu da se Vlada Republike Srpske u februaru 2026. godine kod iste banke zadužila za 22 miliona eura, a da su sredstva, prema ranijim medijskim izvještajima, iskorištena za isplatu kompanije “Drvo-Export” Srđana Klječanina Rufija, nakon raskida ugovora o prodaji 56.000 kvadratnih metara državnog zemljišta na Jahorini, čiju je prodaju osporio Ustavni sud BiH. Takođe, postoje i drugi medijski objavljeni podaci o poslovnim i drugim vezama lica bliskih Srpskoj naprednoj stranci (SNS) i Savezu nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).
- Ukoliko je Tužilaštvo BiH već preduzelo određene mjere i radnje u vezi s navedenim okolnostima, molimo vas da nam odgovorite u kojoj je fazi postupanje, odnosno da li je formiran predmet i koje su konkretne aktivnosti do sada preduzete?
UVEZIVANJE SRBIJE I CRNE GORE
Korak po korak istraživanja novinare u Srbiji i Crnoj Gori odveo je i do nekih bh. javnosti itekako poznatih imena.
Nedeljnik Vreme objavio je da je „Alta banka“ 2022. godine odobrila kredit od 8,3 miliona eura kompaniji „Luštica Development“ za finansiranje projekta „Luštica Bay“, uz hipoteku na luksuznom hotelu „The Chedi“. Za ovo je saglasnost dala tadašnja Vlada Dritana Abazovića. Iste godine sa 2,5 miliona eura kreditirala je i beogradsku „BioCell“ bolnicu, povezanu s Džihanom Abazovićem, premijerovim bratom, i Milicom Đurđić, partnerkom tadašnje predsjednice Vlade Srbije Ane Brnabić. Već naredne godine završila je u stečaju, nakon čega je zdravstvena djelatnost nastavljena pod imenom Opšta bolnica Avala, „uz indirektni patronat Alta banke“.
Tako dolazimo i do bh. aktera. U avgustu 2026. smijenjen je direktor za strateške projekte „Luštica Baya“ Dejan Ljevnaić, inače bivši direktor Olimpijskog centra Jahorina, počasni konzul Srbije na Palama i glasan zagovornik „srpskog sveta“. Njemu Agencija za nacionalnu bezbjednost nije odobrila produženje boravka u Crnoj Gori. Zanimljivo, smjena je povezivana s pokušajem dobijanja novog kredita od „Alta banke“, vrijednog 15 miliona eura, za koji je kao garancija trebalo biti založeno pravo korištenja marine i obalnog šetališta u turističkom kompleksu.
„Drugim rečima, u slučaju da “Luštica Bay” ne vrati pomenuti kredit, Alta banka bi postala vlasnik jednog od najprimamljivijih delova teritorije koju pokriva ovaj ambiciozan projekat“, pojašnjava Vreme.
Iako je Vlada Milojka Spajića prethodno dala saglasnost za uspostavljanje založnog prava, naknadno ju je povukla, bez detaljnijeg obrazloženja.
„Alta Pay Group“, u čijem je sastavu bila i banka, 2024. je započela i proces preuzimanja četiri Addiko banke u regionu, uključujući podgoričku, za šta je tražila regulatorno odobrenje Centralne banke Crne Gore. Ove poslovne aktivnosti odvijale su se bez veće pažnje javnosti sve do oktobra 2026, kada je Davoru Macuri zabranjen ulazak u Crnu Goru zbog „unutrašnje bezbjednosti“. Nakon njegovog hapšenja u Beogradu, premijer Milojko Spajić govorio je o pokušajima ugrožavanja stabilnosti Crne Gore i njenog evropskog puta, oslanjanjem na neformalne centre moći iz drugih država.
„Pokret Evropa zatražio je kontrolno saslušanje o mogućem stranom uticaju na crnogorski medijski i politički prostor, posebno kroz finansijske i poslovne veze televizija s nacionalnom pokrivenošću s kompanijama 'M:tel', 'Alta bankom' i 'Alta Pay Group'. Istovremeno, Centralna banka Crne Gore oduzela je 'Alta Pay Group' dozvolu za pružanje platnih usluga, uz obrazloženje da kompanija više ne ispunjava zakonske uslove“, piše u tekstu Vremena.
LJEVNAIĆ U CRNOJ GORI, LJEVNAIĆ NA JAHORINI
Dejan Ljevnaić još 4. avgusta 2025. na Jahorini je bio bivši.
KO ĆE ISTRAŽIVATI POČASNOG KONZULAJahorina u blokadi, 200 miliona KM duga, Ljevnaić u novoj fotelji
Međutim, njegove rukovodeće metamorfoze činile su ga itetako politički živim. U Republici Srpskoj nije odgovarao za kriminal na olimpijskoj planini; tužioci ga nisu pitali kojim novcem je gradio zdanje u Nikolićima; niko ga nije priupitao ni zašto javno preduzeće kojim je upravljao nije bilo u stanju vraćati stotine miliona maraka kredita; zašto ga je ostavio u dubiozi većoj od 200 miliona KM, kao ni kako su obraz i čast operativca „srpskog sveta“ izdržali činjenicu da su radnici počesto bili bez ionako mizernih plata. Nije bilo odgovora ni na pitanje o finansijskim blokadama Olimpijskog centra.
Afera za aferom nizale su se od skijališta po Srbiji, preko onih u Crnoj Gori pa do ovih jahorinskih, ali ga je sve to ponovo vodilo na gorepomenutu novu funkciju – strateškog direktora u kompaniji „Luštica Bay“.
U crnogorskoj javnosti, podsjećao je tada portal Aktuelno, informacija da Ljevnaić preuzima novo rukovodeće mjesto tumačena je kao „novi korak u strategiji tzv. 'srpskog sveta', čiji je cilj institucionalno zauzimanje ključnih tačaka ekonomskog i državnog suvereniteta, ovog puta preko turističkog sektora“.
Novinari su upozoravali na činjenicu da Ljevnaić nikada nije radio u ljetnom turizmu, da nema iskustva u upravljanju obalnim destinacijama i luksuznim resortima.
Posebno je zanimljivo da je Ljevnaićevo pojavljivanje u Luštici došlo svega godinu dana nakon što su firme bliske režimu Milorada Dodika pokušale da uđu u crnogorski energetski sektor kroz saradnju Elektroprivrede Crne Gore, „Solar gradnje“ i kompanije „Kaldera“ iz Laktaša, koju je svojevremeno kupio „Prointer“, firma povezana sa Igorom Dodikom, Miloradovim sinom.
LUKSUZ NA PLANINI, LUKSUZ NA MORU, KREDIT KOD ALTE
Ljevnaićev privatni procvat bio je više nego očigledan otkako je zasjeo na čelo Olimpijskog centra. U novembru 2023. godine Žurnal je bio na obroncima Jahorine. U selu Nikolići nicalo je ogromno zdanje čiji je vlasnik bio upravo on.
DOK SE OC JAHORINA ZADUŽUJE MILIONIMAPovratak Ljevnaića građane košta 269.053 KM
Istog tog mjeseca Olimpijski centar Jahorina zadužio se kod „Alta banke“ za 4,6 miliona eura, uz izuzetno visoku kamatu od 10,75 odsto. Razlog su bile navodne kapitalne investicije.
Sve je trebalo biti vraćeno za šest mjeseci, što je garantovala Vlada RS.
Dok je još zvanično bio na funkciji ponovo se ukazao na crnogorskoj obali. U julu prošle godine otvorio je i reklamirao vlastiti luksuzni hotel u Boki – „Santa Boka“.
Samo 43 dana prije toga tadašnji Dodiku blizak premijer RS Radovan Višković saglasio se sa novom garancijom za kreditno zaduženje OC. Ovog puta radilo se o 2,6 miliona KM, koji su „Jahorini“ bili potrebni za deblokadu računa. Dug po osnovu kredita „Sparkasse banke“ nije bio plaćen...
JAHORINA KAO BANKOMAT POLITIČKIH ELITAKako SNSD, SDA i Al-Shiddi spajaju kvadrati, novac i interesi
OBAVJEŠTAJNO PRESLAGIVANJE NA PALAMASlaviša Kokeza mrsi konce Miloradu i Igoru Dodiku
NEDELJKO ELEK NA METI TUŽILAŠTVADo kada će počasni konzul krojiti sudbinu Jahorine?
S Ljevnaićem u tandemu radio je Nedeljko Elek, predsjednik Nadzornog odbora OC „Jahorina“. Stotine hiljada maraka iz budžeta preduzeća svojevremeno je obezbijedio porodičnoj firmi „Nedomex logistika“. Otvoreno se hvalio bliskim vezama sa obavještajnom službom Srbije i diplomatskim statusom u BiH zahvaljujući imenovanju na poziciju počasnog bjeloruskog konzula. Na protestima studenata u Beogradu nije imao problem da stisne papučicu gasa i zaleti se u masu.
Sukobi s porodicom Dodik povremeno su javni, tuče na Jahorini prepričavaju se po ondašnjim luksuznim hotelima. Tragovi te turbulentne političko-špijunske veze nekako uvijek dovedu do Aleksandra Vučića, bivšeg predsjednika Srbije, čija je Srpska napredna stranka nedavno poražena na vanrednim parlamentarnim izborima...
(Zurnal.info)
